Čovek može onome što radi pristupiti na tri načina, kao poslu, karijeri ili strasti. Kojoj od ove tri kategorije osoba pripada umogome određuje i njeno zadovoljstvo onim čime se bavi. Prvi i veoma čest način pristupa radu je pristup radu kao poslu koji se mora odraditi kako bi se obezbedila egzistencija. Ovaj pristup u sebi često sadrži implicitno uverenje da je posao svima nužno zlo. Sa ovakvim stavom ljudi često imaju problema da motivišu sebe za rad te im i posao pada teže od onih koji se svrstavaju u ostale kategorije. Situacija je nešto pozitivnija ukoliko osoba onome što pristupa kao svojoj karijeri te je ne motiviše isključivo novčana nadoknada, koja je naravno nužna za opstanak, već i status, mogućnost unapređenja i moć koju sa sobom pozicija donosi. Mali broj ljudi svrstava se u treću kategoriju, tj grupu onih koji na posao gledaju kao na strast i kojima je on sam po sebi izvor zadovoljstva, a ne sredstvo za dolaženje do nečega drugog, bio to novac ili status. Za početak, potrebno je osvestiti to kojoj kategoriji osoba pripada.
Sledeći korak ka poboljšanju sopstvenog zadovoljstva poslom jeste preispitivanje ostalih faktora koji koji utiču na zadovoljstvo poslom. Među tim faktorima su poznavanje sebe, izazovnost posla, različitost posla, poznavanje sopstvenih opcija, balansiran način života i osećaj svrhovitosti.
Poznavanje sebe – Prvi korak u postizanju zadovoljstva poslom jeste poznavanje sebe. Nemoguće je biti srećan i uspešan ukoliko nismo svesni svojih prednosti i mana. Teško je biti zadovoljan radeći nešto za šta nemamo potrebne kvalitete. U takvim situacijama ljudi umeju da okrivljuju sebe za nekompetentnost i značajno umanjuju svoje samopoštovanje. Umesto toga, bolje je pronaći poslove koji zahtevaju ono u čemu smo dobri i pronaći svoju poziciju u tome. Pored kompetencija, izuzetno je značajno poznavati sopstvene crte ličnosti i stil rada koji nam najviše odgovara. Neophodno je ispitati šta su ključne vrednosti osobe i šta je ono što je u poslu motiviše kao i šta je to što ne ceni dovoljno i što je ne može motivisati. Ekstrovertna osoba će teško uživati u poslu koji zahteva povremenu izolaciju, dok će introvertu biti biti teško da radi posao koji zahteva dosta socijalne interakcije. Ovakvi zahtevi na poslu introvertu mogu biti faktor koji dovodi do osećaja emotivne iscrpljenosti i lične neostvarenosti. Osoba se u ovakvoj situaciji povlači u sebe i često postaje neprijateljski nastrojena ka okruženju i kritična. Ona se trudi da odradi samo minimum koji se od nje zahteva kako bi posao bio završen. Posledica ovoga je javljanje osećaja krivice koji samo pogoršava stanje i osoba vremenom otkriva da se nalazi u začaranom krugu nezadovoljstva sobom zbog posla koji joj ne odgovara i sve večim nezadovoljstvom poslom koji je takvom čini.
Kako bi se ovakve situacije sprečile, nužno je obaviti analizu toga šta se od posla očekuje kao i da li osoba ima karakteristike koje određeni posao zahteva. Ovakva analiza, iako nekima podrazumevana u izboru posla, mnogima izostaje te ne postavljau sebi adekvatne ciljeve i očekivanja.
Izazovnost posla – Posao mora biti dovoljno izazovan kako bi osoba bila zadovoljna. Previše lak zadatak može dovesti do osećaja monotonije i dosade na poslu, dok preteški zadaci vode riziku od javljanja osećanja nedovoljne kompetentnosti i neadekvatnosti. Stoga, zadaci koje posao podrazumeva ne smeju biti isuviše teški da ih osoba ne može rešiti, ali ipak dovoljno teški da bi predstavljali izazov za rad.
Raznovrsnost posla – Pored izazovnosti zadataka, monotiju posla umanjuje i raznovrsnost obaveza. Čak i male izmene u radu mogu učiniti mnogo kako bi se izmegla monotonija.
Poznavanje sopstvenih opcija – Veoma je značajno imati uvek u vidu da je posao koji radimo jedna od opcija i to ona koju smo sami izabrali. Poznavanjem sopstvenih opcija za rad izbegavamo stav prema poslu kao prema prinudi i prihvatamo ga kao sopstvenu odluku. Ovim osoba stiče osećaj kontrole nad svojim životom koji je neophodan za postizanje zadovoljstva.
Balanasiran način života – Kao što je neophodno posvetiti se poslu kako bismo ga dobro uradili, takođe je potrebno i odmoriti se od istog i naći vremena za aktivnosti koje nisu direktno povezane sa onim čim se na poslu bavimo. Sport, umetnost ili bilo koji hobi može, iako nije direktno povezan sa poslom, značajno unaprediti zadovoljstvo jer nam daju energiju i olakšavaju zauzimanje pozitivnog i optimističnog stava prema životu.
Pronalaženje smisla u radu – Bitno je pronaći smisao u onome čime se bavimo tako što ćemo ga na neki način povezati sa krucijalnim vrednostima u koje verujemo. Na taj način , čak i u onim momentima, kada prethodni uslovi o izazovnosti i raznovrsnosti posla nisu zadovoljeni, možemo nastaviti sa radom pokrenuti osećajem smisla i verom u neke dugoročne ciljeve. Bez osmišljavanja onoga što radimo dugoročni ciljevi lako nestaju iz vida i motivacija, a samim tim i zadovoljstvo poslom, bivaju značajno umanjeni.
